Sajtovi nisu večni—neki napreduju, dok drugi nestaju u digitalnom zaboravu.
Internet se konstantno razvija, a sajtovi dolaze i odlaze, ali ne bez traga
Kao i svaka aplikacija, sajt može prestati da postoji ako njegov domaćin odluči da ga ugasi. Prema NetCraft-u, trenutno postoji oko 1,1 milijarda sajtova na internetu. Međutim, moglo bi ih biti i više. Od tog broja, samo oko 200 miliona je aktivno i redovno održavano. U prošlosti su sajtovi uglavnom bili statični fajlovi koje je posluživao veb server. Danas, međutim, mnogi sajtovi imaju obilje dinamičkih funkcija i više liče na aplikacije koje rade na računaru nego na statične stranice. Taj “računar” je veb server koji obrađuje zahteve uređaja širom sveta, dok vaš uređaj prikazuje sadržaj koristeći HTML.
Kako funkcionišu sajtovi?
Kada posetite sajt (unosom „www“ ili direktno domena), vaš uređaj šalje poruku veb serveru (HTTP zahtev), tražeći resurse. Server odgovara „nacrtom“ (HTML, CSS, JavaScript) kako bi sajt trebalo da izgleda u tom trenutku. Vaš browser zatim obrađuje i prikazuje taj nacrt, stvarajući ono što vidite na ekranu.
Da bi ovaj proces bio uspešan, dva ključna elementa moraju ostati funkcionalna: veb server koji hostuje sajt i DNS unos koji povezuje ime sajta sa njegovom IP adresom. Ako se izgubi jedan ili oba, sajt može postati nedostupan. Sajtovi nestaju iz raznih razloga. Server koji ih hostuje može biti ugašen zbog troškova ili nezainteresovanosti, ili vlasnik može prestati da plaća registraciju domena, što prekida vezu između domena i njegove IP adrese. Bez DNS-a, lako pamtljivo ime sajta više ne vodi do digitalnog prostora gde se nalazi, čineći ga praktično nepristupačnim, osim ako ne znate direktnu IP adresu (ali ni to ne garantuje pristup sajtu).
Da li sajt može jednostavno nestati?
Da, i to se često dešava. Ako server prestane da radi ili DNS unos istekne, sajt prestaje da bude javno dostupan jer nema šta da poveže uređaje sa njim. Čak i ako fajlovi sajta ostanu netaknuti na nekom zaboravljenom računaru, bez DNS unosa ili odgovarajućeg održavanja, sajt je praktično izumro.
Sajt možda više nije dostupan javnosti, ali njegovi fajlovi i funkcije mogu i dalje postojati privatno ili van mreže.
Pregled starih sajtova putem Wayback Machine-a
Srećom, nisu svi sajtovi zauvek izgubljeni. Wayback Machine, projekat Internet Archive-a, čuva snimke sajtova tokom vremena. Na neki način, to je kao digitalni arheolog, koji obilazi URL-ove, zahteva njihov sadržaj i arhivira te „uhvaćene“ stranice. Možete videti kako je sajt nekada izgledao, ali interaktivne funkcije i dinamički sadržaj obično izostaju, a ne ulaze svi URL-ovi u njegovu arhivu. Dodatno, Wayback Machine ima određena ograničenja pri arhiviranju sajtova. Ne može se prijaviti na naloge, pa ne arhivira sadržaj iza lozinki. Takođe, ne pretražuje niti generiše dinamičke rezultate.
Šta znači greška na sajtu, poput 404?
Ako naiđete na grešku 404, to znači da server nije uspeo da pronađe traženu stranicu. To može značiti da je sajt nestao ili da je određena stranica premeštena ili obrisana. Slične greške, poput 403 (zabranjen pristup) ili 500 (server greška), daju tragove o statusu sajta, ali ne moraju nužno značiti da je trajno nestao.
Prvi sajt na svetu
Da li ste znali da prvi sajt na svetu, koji je kreirao Tim Berners-Li 1991. godine, i dalje postoji? To je jednostavna tekstualna stranica hostovana na CERN-u, koja pruža uvod u World Wide Web i linkove ka ranim veb tehnologijama. Ovaj sajt i dalje postoji zahvaljujući tome što CERN održava njegovo hostovanje i DNS unose. Bez održavanja, ne bismo mogli da mu pristupimo danas.
Internet se konstantno razvija, a sajtovi dolaze i odlaze, ali ne bez traga. Srećom, alati poput Wayback Machine-a čuvaju zapise, dok i sami sajtovi zahtevaju održavanje kako bi ostali dostupni.
Izvor: Howtogeek
