SpaceX je upravo dobio ugovor vredan 843 miliona dolara za, praktično, spuštanje Međunarodne svemirske stanice (ISS) u more. To je deo NASA programa za sigurno deorbitiranje ISS-a u narednih deset godina.
Sigurno spuštanje ISS-a u “groblje svemirskih letelica”
ISS je u kontinuiranom radu od 1998. godine i, kao i sve stvari, vremenom stari. Svemirskoj stanici se bliži kraj njenog orbitalnog vijeka oko 2030. godine. Međutim, NASA ne želi da cela stanica nekontrolisano uđe u Zemljinu atmosferu, stvarajući opasan otpad, kao u drugoj sezoni Breaking Bad-a. Agencija želi kontrolisan povratak. Tu dolazi SpaceX.
Prema uslovima ugovora, SpaceX će razviti svemirsku letelicu pod nazivom “US Deorbit Vehicle” kako bi sigurno vratili ISS na Zemlju bez ikakvog nepotrebnog rizika po naseljene centre. Raketa SpaceX-a će voditi ISS u Tihi okean, gde će ometati samo ribe, a ne ljude.
ISS se neće spustiti u bilo koji deo Tihog okeana. Spustiće se u tzv. “groblje svemirskih letelica,” koje je nenaseljeno područje između Novog Zelanda i Južne Amerike, prekriveno ostacima svemirskih objekata. Sveukupno, skoro 300 svemirskih letelica je smešteno u ovom delu okeana, uključujući kapsule, teretne letelice, rakete i više. Mnogi od ovih brodova su zapravo korišćeni za dolazak do ISS-a, tako da će ovo biti svojevrsni povratak kući.
Projekat neće biti lak za SpaceX. ISS teži skoro milion funti i previše je masivan da bi sagoreo pri ponovnom ulasku u atmosferu. Očekuje se da će letelica za deorbitiranje kompanije uzeti nekoliko godina za razvoj i testiranje. ISS će proći kroz faznu dezintegraciju, što znači da će proces biti izveden u tri faze. Raketom će prvo biti vođeni solarni paneli i radijatori ka moru, zatim pojedinačni moduli i, na kraju, primarna struktura, obično nazvana truss.
ISS je najveća struktura ikada izgrađena u svemiru i rezultat je saradnje između SAD, Evrope, Japana, Kanade i Rusije. SAD i njeni partneri obećavaju da će održavati operacije do samog kraja, ali ruska posvećenost završava 2028. godine. Troškovi održavanja svemirske stanice iznose oko 3.1 milijardu dolara godišnje. Nada se da će privatna svemirska industrija preuzeti ovu ulogu, gradeći orbitalne stanice koje astronauti mogu koristiti po principu plaćanja po poseti.
U tom smislu, mnoge privatne organizacije su predstavile svoje svemirske stanice. Vast i SpaceX planiraju lansiranje jedne 2025. godine, dok Blue Origin priprema stanicu pod nazivom Orbital Reef za lansiranje u drugom delu decenije. Voyager, Lockheed Martin i Nanoracks ne očekuju da će njihova Starlab stanica biti operativna pre 2027. godine.
Izvor: Engadget
