Nova studija objavljena u naučnom časopisu Ecology and Evolution razmatra maksimalne moguće veličine dinosaurusa, koristeći mesoždera, Tirannosaurus rex, kao primer. Koristeći kompjutersko modeliranje, dr Jordan Mallon iz Kanadskog muzeja prirode i dr David Hone sa Univerziteta Queen Mary u Londonu, izneli su procene da je T. Rex mogao biti 70% teži od onoga što sugerišu fosilni dokazi.
Istraživači tvrde da ogromne veličine koje su dostigli mnogi dinosaurusi čine ih izvorom beskrajne fascinacije, postavljajući pitanje kako su ove životinje evoluirale da budu tako velike. Postoje višegodišnje tvrdnje i protivtužbe o tome koja je vrsta dinosaurusa bila najveća u svojoj grupi ili čak najveća ikada.
Većina vrsta dinosaurusa poznata je iz samo jednog ili nekoliko primeraka, tako da je izuzetno malo verovatno da će njihovi rasponi veličine uključivati najveće jedinke koje su ikada postojale. Ostaje pitanje: koliko su velike bile najveće jedinke i da li ćemo ih verovatno naći?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, Mallon i Hone su koristili kompjutersko modeliranje da bi procenili populaciju T. rexa. Uzeli su u obzir varijable kao što su veličina populacije, stopa rasta, životni vek, nepotpunost fosilnog zapisa i još mnogo toga.
T. rex je izabran za model jer je u pitanju poznati dinosaurus za koji su mnogi od ovih detalja već dobro procenjeni. Varijanca veličine tela u odraslom dobu, koja je još uvek slabo poznata kod T. rexa, modelovana je sa i bez polnih razlika, a zasnovana je na primerima živih aligatora, izabranih zbog njihove velike veličine i bliskog srodstva sa dinosaurusima.
Kompjuterski modeli sugerišu da je najveća jedinka koja je mogla postojati (jedna od 2,5 milijardi životinja) možda bila 70% masivnija od trenutno najvećih poznatih primeraka T. rexa (procenjuje se da je 15 tona naspram 8,8 tona) i 25% duža ( 15 metara naspram 12 metara).
Vrednosti su procene zasnovane na modelu, ali obrasci otkrivanja divova modernih vrsta nam govore da su tamo sigurno postojali veći dinosaurusi koji još uvek nisu pronađeni. „Neke izolovane kosti i komadi sigurno nagoveštavaju još veće pojedince od onih za koje trenutno imamo skelete“, kaže Hone.
Ova studija doprinosi debatama o najvećim fosilnim životinjama. Mnogi od najvećih dinosaurusa u različitim grupama poznati su iz jednog dobrog primerka, tako da je nemoguće znati da li je ta životinja bila veliki ili mali primer vrste. Naizgled velika vrsta može biti zasnovana na jednoj džinovskoj jedinki, a mala vrsta zasnovana na posebno sićušnoj jedinki – od kojih nijedna ne odražava prosečnu veličinu svoje vrste.
Izvor: sciencedaily.com
