Već se neko vreme piše o brigama koje veštačka inteligencija stvara u kreativnoj industriji. Ušla je i u muzičke vode. Što jedne brine, a druge ljuti. Potpuno opravdano.
Mnogi umetnici i sami koriste AI – od aplikacija za komponovanje, do sistema koji prave personalizovane muzičke liste, svi se lagano okreću budućnosti. I muzičari, i publika. AI dakle već utiče na to kako se pravi, ali i kako se sluša muzika, a tehnologija se sve brže razvija.
Mnogi još uvek zaziru od termina „veštačka inteligencija“, drugi pak sumnjaju u nju i tvrde da mašine ne mogu da budu inteligentne jednako kao čovek. To je za sada tačno – AI je pametan onoliko koliko mu se dopusti, dakle zavisi od informacija koje su mu dostupne. Veštačkoj inteligenciji trenutno nedostaje „slobodna volja“ za kreiranje potpuno novih stvari i sposobnost da samostalno procenjuje da li je nešto lepo ili ne. Zato se često krše autorska prava.
Poslušajte „optužene“ pesme:
Nije teško da se zamisli AI sistem koji samostalno komponuje muziku, jer se to već dešava. Veštačka inteligencija više nije nova stvar na muzičkoj sceni. Čak se i sistemi za preporučivanje odgovarajuće muzike na streaming servisima zasnivaju na AI algoritmima.
Iako bi AI mogao da napreduje i da radi svašta, strah da će ljudski kompozitori i tekstopisci postati suvišni je neosnovan. Bar za sada – veštačka inteligencija je daleko od kreativnosti “običnih” muzičara. Eksperti već neko vreme ističu da je obavezno da se AI koristi etički i da se ne zloupotrebljava, što znači da mora da se vodi i računa o poštovanju autorskih prava – ljudi kopiraju jedni druge iako imaju onu slobodnu volju, vrlo je verovatno da bi s AI sistemima to bio još veći problem, jer uče iz pesama i tekstova koji već postoje. I ne misle dalje od toga. Bar za sada.
Tagovi: AI, audio tehnologija, komponovanje, umetnost
