Studija koju je sproveo OpenResearch bacila je svetlo na transformativni potencijal univerzalnog osnovnog dohotka (UBI). Istraživanje je imalo za cilj da „uči iz iskustava učesnika i bolje razume potencijal i ograničenja bezuslovnih gotovinskih transfera“.
Studija – koja je učesnicima obezbedila dodatnih 1.000 dolara mesečno – otkrila je značajne uticaje na različite aspekte života primalaca, uključujući zdravlje, navike potrošnje, zapošljavanje, ličnu agenciju i mobilnost stanova.
U zdravstvu, analiza je pokazala povećano korišćenje medicinskih usluga, posebno u stomatološkoj i specijalističkoj nezi.
Jedan učesnik je primetio: „Kupio sam sebi protezú… Osećam da ljudi potcenjuju važnost lepih zuba jer to utiče više od samog osećaja sebe, utiče na to kako ljudi gledaju na vas.”
Iako nisu primećeni neposredni merljivi efekti na fizičko zdravlje, istraživači sugerišu da povećano korišćenje medicinske nege može dovesti do dugoročnih zdravstvenih koristi.
Studija je takođe otkrila zanimljive obrasce potrošnje među primaocima UBI.
U proseku, učesnici su povećali svoju ukupnu mesečnu potrošnju za 310 dolara, uz značajna izdvajanja za osnovne potrebe kao što su hrana, prevoz i kirija. Značajno je da je došlo do povećanja finansijske podrške za druge za 26%, naglašavajući talasni efekat UBI-a na zajednice.
Što se tiče zapošljavanja, studija je otkrila nijansirane rezultate. Iako je došlo do blagog smanjenja ukupne stope zaposlenosti i radnih sati među primaocima, studija je pokazala da UBI pruža pojedincima veću fleksibilnost u donošenju odluka o zapošljavanju u skladu sa njihovim okolnostima i ciljevima.
Jedan učesnik je objasnio: „Zbog tog novca i mogućnosti da sakupim svoju ušteđevinu, ja sam u poziciji da jednom budem izbirljiv… Ne moram da prihvatim loš posao samo zato što mi je trenutno potreban prihod.“
Istraživanje je takođe otkrilo značajna poboljšanja u ličnom posredovanju i budućem planiranju. Primaoci UBI-a imali su 14% veću verovatnoću da će nastaviti obrazovanje ili obuku za posao i 5% veća verovatnoća da će imati budžet u poređenju sa kontrolnom grupom. Crni primaoci u trećoj godini programa imali su 26% veću vjerovatnoću da će prijaviti da su započeli posao ili pomogli u pokretanju posla.
Konačno, analiza studije otkrila je povećanu mobilnost stanova među primaocima UBI. Učesnici su imali 11% veću verovatnoću da će promeniti kvartove i 23% verovatnije da će aktivno tražiti novi stan u poređenju sa kontrolnom grupom.
Studija pruža vredan uvid u potencijalne uticaje UBI, nudeći kreatorima politike i istraživačima osnovu zasnovanu na podacima za buduće odluke o programima socijalne zaštite. Ovaj veliki društveni razgovor može biti neophodan ako se ostvare najgori scenariji oko raseljavanja posla izazvanog veštačkom inteligencijom.
