Transfer video igara i drugih medija na bioskopsko platno oduvek je bio rizičan poduhvat. Iako igre često nude uzbudljivu akciju, bogate narative, zanimljive priče i likove (neki bi rekli savršenu postavku za jedan uspešan film), krajnji proizvod u procesu adaptacije neretko gubi kvalitet i suštinu koja je original činila privlačnim. Bilo zbog lošeg izbora glumaca, slabe režije ili ”promašene teme”, mnoge filmske adaptacije video igara su nas debelo razočarale. Sa ovom listom želimo da istražimo najgore primere, pokazujući šta se dešava kada čak i najbolje gejming franšize padnu u kandže Holivuda. Ima tu i nekih ”dežurnih krivaca”, ali o tom potom!
House of the Dead (2003)
Originalni House of the Dead je arkadna light gun pucačina koja odiše atmosferom horor-komedija 80-ih i 90-ih. Zvuči kao savršena prilika za filmsku adaptaciju, zar ne? Nažalost, ovu ”priliku” je prvi zgrabio kontroverzni Uve Bol, nemački režiser poznat po katastrofalnim adaptacijama video igara.
Gledajući ovaj ”film”, transfer blama će biti česta pojava zbog nepotrebno zakomplikovane priče koja nikoga ne zanima, nezainteresovanih glumaca, jeftinih kostima, kao i famozne ”tehno rejv” scene. Umesto zabavnog ”so bad it’s good” zombi filma, dobili smo proizvod koji je dosadan, bljutav, generičan i prosto rečeno loš, što je sušta suprotnost originala.
Mortal Kombat: Annihilation (1997)
Kao izuzetak u žanru koji je poznat po totalnim promašajima, Mortal Kombat iz 1995. godine je bio relativno zabavan, a postigao je i solidan uspeh na blagajnama. Nažalost, njegov nastavak Mortal Kombat: Annihilation se istakao kao jedan od najgorih filmova u istoriji.
Pored napetog i obavezno brutalnog gejmpleja, Mortal Kombat smo uvek voleli zbog njegove postave raznolikih likova. Režiser Džon R. Leoneti je pokušao da ugura što više boraca u ovu adaptaciju, ali smo na kraju dobili zbunjujući, haotični cirkus od filma. Gluma je takođe razočarala, toliko da scene iz Mortal Kombat: Annihilation možemo da vidimo na skoro svakoj listi ”najgorih replika iz filmova” (Too bad YOU, will DIE!). Čak je i čuveni Ed Bun izjavio da mu je ovo, blago rečeno, najmanje omiljen MK film.
BloodRayne (2005)
Uve Bol je sa ovim filmom usavršio ”recept” za užasnu adaptaciju video igre, koja u ovom slučaju prati osvetničku priču lovca na vampire Rayne. Umesto ”ženske verzije Blejda”, dobili smo besmisleni film koji je lišen suštine i šarma originalne igre. Iako se pokazao kao potpuni promašaj, Uve Bol nas je ”častio” sa još dva nastavka koji su jednako loši, ako ne i gori.
Međutim, možda i najtužniji aspekt ove adaptacije jeste njena postava glumaca. Bol, koji je tada i te kako bio poznat po svom ”radu”, nekako je uspeo da dovede Bena Kingslija, Majkla Madsena, Mišel Rodrigez, Bilija Zejna i čuvenog rok muzičara Meat Loaf, koji nisu ni slutili o kakvom projektu je reč. BloodRayne je savršeno pokazao da bogata postava poznatih glumaca nije dovoljna da spase projekat koji je od samog početka bio osuđen na propast.
Super Mario Bros. (1993)
Brkati vodoinstalater Mario je jedan od najprepoznatljivijih likova iz sveta video igara, sa franšizom koja je i dan danas i te kako uspešna. U tom smislu, adaptacija ovog vanvremenskog serijala deluje kao logična, možda čak i dobra ideja. U praksi, Roki Morton i Anabel Džankel su osmislili adaptaciju koja ne može biti drugačija od izvornog materijala.
Kao film koji je trebalo da bude namenjen gejmerima, brzo je postalo očigledno da Super Mario Bros. ne zna šta želi da bude. Sa svojim bizarnim tonom, čudnim humorom, sumornom atmosferom i likovima koji nemaju dodirnih tačaka sa originalnim, Super Mario Bros. je bio previše šašav za odrasle, a preozbiljan za decu. Film je pokušao da privuče što veću publiku umesto da se prosto fokusirao na fanove igre.
Alone in the Dark (2005)
Iz ”briljantnog” uma Uvea Bola (opet), sredinom 2000-ih rodio se je jedan od najgore ocenjenih filmova svih vremena – Alone in the Dark. Slično Super Mario Bros, ova adaptacija se potpuno odaljila od premise originala iz 1992. godine koji je poznat kao pionir survival horror žanra i inspiracija za legendarne franšize kao što je Resident Evil.
Pisac originalnog scenarija, koji je Bol izmenio iz korena, sa velikom dozom sarkazma opisao je Alone in the Dark kao film sa ”klasičnim elementima horor žanra”, kao što su paralelne dimenzije, ”obdarene” plavuše, scene seksa, ludi naučnici, loša CG čudovišta, masivne akcione scene sa slow-motion duelima i auto jurnjave. Bol je u potpunosti oskrnavio original koji se fokusirao na atmosferu i misteriju – aspekte koji ne postoje u ovoj razočaravajućoj adaptaciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
