Zamislite tehnologiju za čuvanje podataka koja može da sačuva vaše podatke na siguran način tokom 100 godina, otporna je na ransomware napade i omogućava skladištenje petabajta podataka, a većina nikada nije čula za nju.
Priča o Optical Disk Archive tehnologiji predstavlja važnu lekciju
To je bio cilj Sonyjeve Optical Disk Archive (ODA) tehnologije, koja, uprkos svojim inovacijama, nikada nije postigla masovnu popularnost.
Šta je Optical Disk Archive i kako funkcioniše?
Optical Disk Archive (ODA) je Sonyjeva tehnologija arhiviranja podataka koja se oslanja na prethodne uspehe kompanije sa Blu-ray diskovima. ODA koristi seriju dvostrano snimljenih Blu-ray diskova smeštenih u specijalne kertridže. Ovi kertridži su napravljeni da budu Write-Once-Read-Many (WORM), što znači da se podaci mogu zapisati samo jednom, ali čitati više puta. Kertridži imaju ugrađen memorijski čip koji sadrži informacije o indeksiranju, slično kao što Master Boot Record funkcioniše na tradicionalnim tvrdim diskovima. Ova tehnologija je dizajnirana da traje decenijama, s tim da je Sony tvrdio da kertridži mogu trajati i do 100 godina.
Kada je ODA predstavljena 2013. godine, konkurisala je tadašnjim standardima za arhiviranje, poput Linear Tape-Open (LTO) sistema, kao i enterprise HDD i SSD rešenja. Sony je pokušao da istakne ključne prednosti ODA tehnologije:
- Dugovečnost i otpornost: Za razliku od tradicionalnih HDD i SSD uređaja, koji su osetljivi na magnetna polja i zahtevaju aktivno održavanje, ODA je pružala izuzetnu trajnost i otpornost na fizičke i ekološke faktore.
- Bezbednost podataka: WORM dizajn i hermetički zatvoreni kertridži osigurali su nepovredivost podataka, dok je ugrađeni memorijski čip omogućavao precizno indeksiranje i verifikaciju podataka.
- Bolja alternativa od LTO-a: Iako su LTO trake bile popularne, imale su ograničen vek trajanja i zahtevale su periodičnu migraciju podataka. ODA je rešila ove probleme svojim dugovečnim kertridžima i ugrađenom verifikacijom podataka.
- Ekološka održivost: Zbog svoje dugotrajnosti, ODA je smanjila elektronski otpad u poređenju sa drugim metodama, poput LTO traka koje su zahtevale redovno ažuriranje.
Prva generacija ODA sistema omogućavala je kapacitet od 300 GB do 1.5 TB po kertridžu, sa brzinama prenosa podataka od 30 MB/s za pisanje i 53 MB/s za čitanje. Ovo je već bilo konkurentno sa tadašnjim tehnologijama.
Druga generacija (2016): Kapacitet je udvostručen na 600 GB do 3.3 TB, a brzine prenosa povećane na 80 MB/s za pisanje i 130 MB/s za čitanje. Sony je unapredio i korekciju grešaka, čineći sistem otpornijim na oštećenja. Hardver druge generacije bio je kompatibilan sa kertridžima prve generacije, čime je obezbeđena kontinuitet u upotrebi.
Treća generacija (2019): Iako je tehnologija nastavila da se unapređuje, konkurencija u vidu SSD-ova dominirala je tržištem aktivnog skladištenja. Međutim, SSD-ovi nisu bili idealni za dugoročno arhiviranje zbog ograničenja u zadržavanju podataka tokom dužih vremenskih perioda.
ODA tehnologija nije bila namenjena prosečnom potrošaču. Umesto toga, ciljala je na velike organizacije sa specifičnim potrebama za arhiviranje podataka, poput televizijskih arhiva i istraživačkih institucija. Ova fokusiranost na poslovne korisnike ograničila je njenu popularnost i sprečila širu primenu.
Razlozi za neuspeh ODA tehnologije leže u nekoliko faktora:
- Visoki troškovi: Specijalizovana priroda ODA sistema zahtevala je skupu opremu, što je odvraćalo mnoge potencijalne korisnike.
- Ograničena ciljna grupa: Bez verzije prilagođene malim preduzećima ili pojedincima, ODA je ostala u senci tehnologija poput SSD-ova i HDD-ova, koje su bile pristupačnije i jednostavnije za upotrebu.
- Nedostatak tržišne prilagodljivosti: Iako je ODA bila tehnološki napredna, nije uspela da zadovolji šire potrebe tržišta. SSD-ovi su, iako slabiji za arhivske svrhe, postali dominantni zbog svoje brzine i padajućih cena.
Lekcija iz neuspeha
Priča o Optical Disk Archive tehnologiji predstavlja važnu lekciju: čak i najnaprednije inovacije ne garantuju uspeh ako ne rešavaju probleme za široku publiku. Da je Sony razvio pristupačniju verziju prilagođenu malim korisnicima, možda bi ODA imala drugačiju sudbinu.
Iako je ODA danas skoro zaboravljena, njene inovacije i dalje podsećaju na važnost povezivanja tehničkog napretka sa stvarnim potrebama tržišta.
Izvor: Howtogeek
