NVIDIA je decenijama bila poznata kao kompanija koja pravi vrhunske grafičke kartice u kojima su najviše uživali pasionirani igrači. Onda su došle kriptovalute, a sada i veštačka inteligencija i NVIDIA kartice su dobile sasvim novu ulogu, koja je ovu kompaniju učinila drugom u svetu po ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji. Šta novo sprema NVIDIA?
Borba za prevlast u centru hardverskog univerzuma se decenijama vodi između tri kompanije. AMD se veoma efikasno bori na dva fronta, uz činjenicu da „plavi“ front stoji mnogo bolje nego „zeleni“. Pored standardnih stvari koje se odnose na „čiste“ CPU i GPU performanse, u hardverskom svetu se pojavila još jedna vrsta akceleratora. Veštačka inteligencija toliko se razvila u poslednje dve godine da to jednostavno nije moglo da prođe bez velikog upliva najvećih hardverskih kompanija. Ubrzavanje AI kalkulacija je sada gotovo tema broj jedan u svim razgovorima, pa ovakav razvoj situacije nije iznenađenje.
Čip za data centre
NVIDIA je u razvoj AI GPU hardvera najviše uložila, i to u svakom smislu, pa čelnici ove firme sada tvrde da su mnogo više od gaming kompanije. Rast cene akcija takođe ukazuje na to da je kompanija dobrano izašla iz svojih nekadašnjih okvira.
Nadu za dalji rast donosi čip Blackwell, koji treba da zameni Hopper u data centar sferi i Ada Lovelace GPU (RTX4000 serija) u gaming primeni. Veoma je interesantno da NVIDIA kaže da Blackwell nije samo čip već kompletna platforma zbog činjenice da NVIDIA uvodi mnoštvo tehnoloških noviteta koji zajedno treba da naprave revoluciju kada je u pitanju AI computing, ali i 3D raytracing.
U centru Blackwell platforme nalaze se dva čipa, GB100 i GB200. GB100 je osnova platforme namenjene za data centre i AI, dok će se GB200 koristiti za RTX5000 seriju grafičkih kartica. Ovi čipovi koriste specijalizovani 4-nm proizvodni proces, koji je unapređena varijanta procesa koji se koristio za Hopper i Ada Lovelace. Sa ovim unapređenjem, GB100 ima 30 procenata više tranzistora u odnosu na prethodnike (104 milijarde) i sa ovom veličinom NVIDIA dostiže limit površine koju mašine mogu da postignu u TSMC fabrici.
Komunikacija dva čipa
Da bi se prevazišlo ovo ograničenje prelazi se na priču o platformi, jer B100 akcelerator koristi dva GB100 čipa koji se nalaze u jednom paketu. Ovakav koncept nije nov, ali je kod njega uvek ograničenje veza između dva čipa u jezgru. NVIDIA je razvila specijalnu konekciju koja omogućava brzinu od 10 TB/s, koju naziva NV-HBI. Ova veza bazirana je na NVLink 5.0 protokolu, za čiji je razvoj potrošeno 10 milijardi dolara, barem po navodima iz kompanije. Rezultat je veza između dva GB100 čipa koja omogućava da budu faktički jedan i da se tako ponašaju, uključujući kompletnu keš koherenciju.
Ogromni čip koristi petu generaciju Tensor jezgara za AI procesiranje i FP kalkulacije, uz dodatak podrške za FP4 i FP6 tip podataka. Rezultat je čak pet puta brže AI procesiranje u odnosu na Hopper, ali tu nije kraj. NVIDIA je napravila još jedan specijalni grace procesor, preko kojeg se ostvaruje veza između dva dupla GB100 čipa, što stvara jedan GB200 super čip sa 40 petaFLOPS-a snage AI procesiranja sa 864 GB memorije. Sa dva GB200 superčipa i dva grace procesora, stvara se jedan Blackwell nod koji nudi pet puta veću brzinu kalkulacija u odnosu na Hopper.
AMD još nije uspeo da preskoči lestvicu koju je postavila NVIDIA sa RTX4090. Upravo zbog toga NVIDIA može da prodaje svoja GPU rešenja po tako visokim cenama
Dakle, NVIDIA je Blackwell platformom ponudila AI tržištu drastično ubrzanje. Doduše po odgovarajućoj ceni: jedan GB200 će koštati oko 70.000 dolara. Ako to pomnožimo s brojem rack-ova, što su opcije koje NVIDIA nudi, dolazi se do astronomske sume za jedan kompletno opremljen Blackwell data centar. Naravno, i AI computing performanse su astronomske, pa na kraju ostaje pitanje u koje svrhe će se sve ovo koristiti.
A ako nas zanimaju „samo“ igre?
Sa ovakvim cenama u opticaju, jasno je da će i gaming Blackwell imati sličan odnos cene. Aktuelni RTX4090 je i dalje skupa grafička kartica, pa će RTX5080 i RTX5090, koji bi trebalo da se pojave krajem godine, sigurno biti još skuplje.
Pošto se computing AI snaga ne može direktno translirati na gaming performanse, očekuje se manji skok performansi kada je broj frejmova u pitanju. Ipak, RTX5000 serija bi trebalo da ponudi oko 50 odsto veći broj frejmova u raytracing scenarijima, što je značajno ubrzanje.
Ogromni čip koristi petu generaciju Tensor jezgara za AI procesiranje i FP kalkulacije, uz dodatak podrške za FP4 i FP6 tip podataka. Rezultat je čak pet puta brže AI procesiranje u odnosu na Hopper, ali tu nije kraj priče
RTX5000 će koristiti novu GDDR7 memoriju, a najjači model trebalo bi da ima čak 32 GB VRAM-a. Kada su u pitanju energetski zahtevi, najjači RTX modeli će sigurno biti još veći potrošači, pa nije nemoguće očekivati i više od 500 W. NVIDIA je imala dosta problema s rešenjem oko konektora za napajanje na RTX4090 karticama i kod same naponske jedinice, pa se nadamo da je s još većim Blackwell zahtevima taj problem adekvatno rešen.
Šta radi konkurencija?
AMD još nije uspeo da preskoči lestvicu koju je postavila NVIDIA sa RTX4090, a izgleda da se to i neće desiti još neko vreme. Upravo zbog toga NVIDIA ima mogućnost da prodaje svoja GPU rešenja po tako visokim cenama. Radeon kartice i dalje imaju svoje mesto kada je u pitanju odnos cene i performansi, ali ukoliko želite apsolutno najbrže, NVIDIA je jedino rešenje.
AMD treba uskoro da predstavi RDNA4 generaciju grafičkih procesora, ali glasine koje smo do sada čuli ne najavljuju ništa spektakularno – AMD se koncentriše na srednji segment tržišta s dobrim odnosom cene i broja frejmova. Nove kartice će biti iz serije 8000, sa eventualno nešto više VRAM memorije.
DNA4 trebalo bi da donese korekcije nekih nedostataka koje je imala RDNA3, uz unapređenje raytracing performansi. Veliko unapređenje bi se tek moglo očekivati sa RDNA5 generacijom, na kojoj AMD ubrzano radi, a u pitanju je potpuno nova arhitektura, dakle „od nule“, koja možda više neće nositi RDNA oznaku. Budući da je taj GPU još dosta daleko, NVIDIA će do tada imati jednostavnu situaciju na tržištu, barem kada su u pitanju high-end grafičke kartice.
