Velika programerska firma u kojoj sve pršti od mladih i dobro motivisanih developera? Ili neki startup pomoću koga će par mladića, radeći 24 sata dnevno, osvojiti svet? Ima li tu negde mesta i za starije programere?
Da li možete doživeti da postanete stari programer? Jedan od najlepših primera oksimorona jeste naziv čuvene pesme The Sound of Silence (Zvuk tišine, Paul Simon). Da li je pojam „stari programer“ takođe oksimoron?
Mala skupina čudaka
Sedamdesetih godina prošlog veka programeri su bili mala skupina čudaka koje niko van tih krugova nije razumeo. Tokom sledeće decenije oni se uspinju na društvenoj lestvici, ali većina ih i dalje smatra čudnim ljudima koji rade čudne, mada dobro plaćene poslove. Tokom devedesetih, s razvojem Interneta, programeri postaju opšteprihvaćena društvena grupa. Bilo ih je sve više, postalo je lakše i dostupnije naučiti programiranje, a broj radnih mesta je rastao.
Zatim dolazi novi milenijum. „Internet mehur“ jeste pukao, ali je broj korisnika PC računara s dobrom Internet konekcijom drastično uvećan. U razvijenim (pa i srednje razvijenim) zemljama, skoro svako domaćinstvo imalo je barem po jedan računar. Velike kompanije odavno su počele da koriste računare za poslovne procese, a tada se aktiviraju mala i srednja preduzeća. Potražnja za programerima postala je toliko velika da se sve više mladih ljudi opredeljivalo za tu profesiju.
Programere koji su ušli u posao krajem osamdesetih i tokom devedesetih i koji još uvek rade kao programeri teško je naći. Neki od njih su konsultanti, arhitekte, menadžeri, direktori, ali veoma malo njih i dalje programira
Krajem prve decenije 21. veka jedan proizvod promenio je tok razvoja računarstva u smeru koji je malo ljudi očekivalo. Evolucija pametnih telefona dovela je do toga da je sada potražnja za programerima na istorijskom vrhuncu, iako se broj korisnika desktop računara postepeno smanjuje. Sada imamo ogroman broj mladih ljudi koji žele da postanu programeri i tržište softvera koje je veće nego ikada ranije. Imamo desktop računare, koji su više usmereni na profesionalne korisnike, zatim tablete, pametne telefone, igračke konzole… Internet je dostupniji i brži nego ikada i on ih sve spaja u jednu celinu. Nikada nije bilo lakše postati programer.
Dinosaurusi, kažete?
Pa, ne mogu biti dinosaurusi jer svi znamo da je naša planeta stara tek nešto više od pet hiljada godina i da je Bog stavio te fosile na Zemlju samo da bi testirao našu veru. Izvinjavam se, nisam mogao da odolim. Naravno, smisao slobode je da svako ima pravo da veruje u šta želi…
Govorimo o ljudima koji su počeli da se bave programiranjem tokom sedamdesetih ili ranih osamdesetih godina prošlog veka. Oni poseduju ogromno iskustvo i neki od njih trudili su se da budu u toku s razvojem programskih jezika i platformi tokom godina. To znači da imaju potrebne kvalifikacije, zar ne? Pa, izgleda da nemaju, jer kompanije poput Google-a ili Facebook-a smatraju da ti ljudi nemaju „odgovarajuću energiju“, šta god to značilo.
Prosečna starost zaposlenih u tim kompanijama je trideset godina ili manje i oni ne žele da zaposle nekog ko se bavio programiranjem pre nego što su se rodili osnivači tih kompanija. To je veliki problem za stariju generaciju programera i oni ni na koji način ne zaslužuju da ih neko tretira na taj način.
Mamuti, kažete?
Zar nisu tako slatki u serijalu animiranih filmova „Ledeno doba“? Možda s viškom kilograma, poput autora ovog teksta, ali i dalje potpuno korisni. Međutim, i oni postaju izumiruća vrsta, kao u ledenom dobu.
Programere koji su ušli u posao krajem osamdesetih i tokom devedesetih i koji još uvek rade kao programeri teško je naći. Neki od njih su konsultanti, arhitekte, menadžeri, direktori, ali veoma malo njih su i dalje programeri. Na osnovu mog iskustva, to je vrsta koja izumire. Nju čine ljudi koji imaju oko 50 godina i koji su trenutno među najstarijima u kompanijama u kojima rade.
Logičan naredni korak za njih bio bi da unaprede svoju karijeru, ali ne možemo imati celu generaciju menadžera ili konsultanata, arhitekata, direktora… Obim poslova za tu generaciju drastično se sužava ako ne uspeju da se ubace u neki od tih viših nivoa i postaje im sve teže da nađu posao.
Majmuni, kažete?
Tek oni su slatki. Skaču gore-dole, uvek puni energije i toliko se trude da nas oponašaju. Ali oni su ti koji će nas zameniti. Baš kao u „Planeti majmuna“… Malo šale, moje mlađe kolege. Nije mi namera da bilo koga uvredim, nego da vam kažem šta vas čeka.
Programeri koji su počeli da rade u prethodnih deset godina polako nas zamenjuju, što je prirodan red stvari. Ali postoji jedna činjenica koja bi trebalo da ih brine. Za nekoliko godina doći će neko ko će njih da zameni. Činjenica je da danas više nego ikada ranije ima klinaca koji uče IT. Naravno kvantitet i kvalitet nemaju dodirnih tačaka, osim lepe rime, ali šta će biti kada ta deca postanu radno sposobna?
Diskriminacija pri zapošljavanju
U većini zemalja zabranjena je diskriminacija prilikom zapošljavanja, ali je teško dokazati nepoštovanje tog zakona. Kada je moja supruga svojevremeno tražila posao, na svakom intervjuu pitali su je da li je udata, ima li dece i planira li da ima decu. Bilo mi je neverovatno da neko postavlja tako otvorena i nepristojna pitanja jer ja tako nešto, naravno, nisam nikada lično doživeo. To je bilo očigledno kršenje zakona, ali kako dokazati?
Želite da budete stari programer? Uzmite knjigu u ruke, učite nove stvari, specijalizujte se za neku oblast i možda postanete dinosaurus
Diskriminacija postoji prema oba pola kada je reč o godinama, a u ovom slučaju čak i ne moraju da vam postavljaju dodatna pitanja jer godine ne možemo sakriti. Razlozi zašto stariji programer s puno iskustva nije poželjan kandidat mogu biti različiti. Jedan razlog, koji je po meni zaista glup, naveo je Mark Zuckerberg tokom govora koji je održao 2007, rekavši da su „mladi ljudi jednostavno pametniji“. Da li je tada razmišljao o Jobs-u koji je preporodio Apple i napravio najveću kompaniju na svetu iako više nije bio mlad?
Drugi razlog može biti iskustvo jednog 56-godišnjeg programera kojeg nisu primili u Google zato što bi sa svojim godinama odskakao u moru tridesetogodišnjaka. Segregacija po godinama starosti umesto po boji kože i dalje je segregacija.
Ono što je verovatno najveći razlog jeste čista računica. U programiranju će uvek biti poslova koji moraju da se odrade i za koje nije neophodno veliko znanje ili iskustvo. Zašto bi neka kompanija plaćala iskusnog programera da obavlja te poslove kada bez problema mogu da zaposle ljude koji su tek završili školovanje ili su pri kraju fakulteta? Nažalost, ovaj razlog za diskriminaciju ima nekog smisla. Ali to je ono što treba da zabrine svakog programera – činjenica da se s godinama broj raspoloživih radnih mesta
drastično smanjuje.
Postanite ekspert u svom polju
Istorija je ubedljivo najbolji učitelj. A istorija razvoja softvera uči nas da s vremenom postajemo zamenjivi. To jeste praksa u većini oblasti, mada postoje izuzeci. U programiranju postoji gomila motivisanih mladih ljudi koji su spremni da nas zamene. Oni bez sumnje imaju znanje, ali još uvek nemaju iskustvo koje mi imamo pa, ako nastavimo da učimo, možda uspemo da ostanemo korak ispred, barem još neko vreme.
Dobar programer trebalo bi stalno da radi na unapređivanju i proširivanju znanja i da u isto vreme izabere barem jednu oblast u kojoj će biti ekspert. S druge strane, treba biti oprezan jer ne možete biti stručnjak na raznim poljima – ako pokušate da budete ekspert u više oblasti, nećete biti ni u jednoj.
Želite da budete stari programer? Uzmite knjigu u ruke, učite nove stvari, specijalizujte se za neku oblast i možda postanete dinosaurus. Da li u vašoj firmi postoji programer stariji od pedeset godina? Šta će se desiti s nama kada dođemo u te godine, a nismo eksperti na nekom polju? Zaista, uzmite knjigu u ruke!
Autor: Oliver Klaćik, Line Manager, EXLRT d.o.o.
