Dve nove knjige istražuju cenu koju smo platili dodeljujući neviđenu moć velikim tehnološkim kompanijama.
Imperativ je da povratimo moć
Uspon “techlasha”
Još 2013. godine, kolumnista Adrijan Vuldridž skovao je termin “techlash” (tehnološki udar), predviđajući revolt protiv moćnih igrača iz Silicijumske doline. Godinama kasnije, njegova predviđanja su se obistinila. Danas, javnost ima sve više kritičkih stavova prema tehnološkim gigantima poput Elona Maska i njihovoj ulozi u društvu. Kritike koje su nekada bile ignorisane sada se intenziviraju, uz pomoć novih medijskih platformi i popularnih knjiga.
Dve takve knjige – “The Venture Alchemists” Roba Lalke i “The Tech Coup” Marijete Šaake – bave se načinima na koje je Silicijumska dolina iskoristila ogromno bogatstvo i uticaj kako bi potkopala demokratske principe. Knjige takođe nude predloge kako bi se deo te moći mogao vratiti društvu.
Kako su tehnološki lideri stekli neograničenu moć
U knjizi The Venture Alchemists, Rob Lalka, profesor poslovanja na Tulane univerzitetu, istražuje kako su poznati tehnološki lideri, poput Marka Zakerberga, Pitera Tila i drugih, iskoristili inovativne ideje da stvore moćne kompanije. Lalčin istraživački pristup otkriva da su ovi lideri usvojili filozofiju koja glorifikuje koncept “poremetiti ili biti poremećen”.
Međutim, iza maski inovacija, često se kriju autoritarni pogledi. Na primer, Piter Til je otvoreno izjavio da “sloboda i demokratija nisu kompatibilni” i da je “konkurencija za gubitnike”. Slični stavovi su postali osnova poslovanja ovih kompanija, koje sada oblikuju kako komuniciramo, informišemo se i percipiramo svet.
Lalka otkriva da su mnoge vrednosti ovih kompanija proizašle iz ideja slobodnog tržišta Miltona Fridmana i filozofije Ajn Rend, koja veliča sebičnost kao vrlinu. Ove ideje su potom implementirane u poslovne prakse kompanija koje danas poseduju ogroman uticaj.
Kritika i posledice
Jedna od glavnih teza Lalke jeste da “reči imaju moć”. On koristi izjave tehnoloških lidera kako bi osvetlio njihov često licemeran i kontradiktoran stav. Na primer, dok se mnogi od njih zalažu za slobodu, njihove kompanije prikupljaju ogromne količine ličnih podataka i koriste ih za profit.
Međutim, uprkos oštrim kritikama, Lalka povremeno pokušava da zauzme neutralniji ton, podsećajući čitaoce da su ovi lideri kompleksne ličnosti. Ovakav pristup ponekad deluje kao izbegavanje osude, što može frustrirati čitaoce koji očekuju jasniji stav.
Kako povratiti demokratski poredak?
Marijeta Šaake, bivša članica Evropskog parlamenta, u svojoj knjizi The Tech Coup pruža mapu puta za regulisanje tehnoloških kompanija. Ona tvrdi da je poslednjih 20 godina Silicijumska dolina preuzela funkcije koje tradicionalno pripadaju demokratskim institucijama.
Primeri uključuju kompanije poput NSO Group, čiji je špijunski softver korišćen za ućutkivanje kritičara, ili društvene mreže koje promovišu dezinformacije i ekstremizam. Ilon Mask, na primer, koristi svoje kompanije poput Starlink-a da utiče na politiku, dok se platforme poput X-a (nekadašnjeg Twitter-a) koriste za širenje desničarskih teorija zavere.
Šaake naglašava da su ove aktivnosti fundamentalno izmenile način na koji demokratija funkcioniše, posebno u SAD-u. Ona predlaže niz rešenja, uključujući zabranu tehnologija poput softvera za prepoznavanje lica, kao i formiranje nezavisnih timova eksperata koji bi pomogli zakonodavcima da razumeju kompleksne tehnološke teme.
Otpor regulaciji
Naravno, pokušaji regulacije naišli su na otpor. Kompanije ulažu ogromne resurse u lobiranje, tvrdeći da regulacija “ubija inovacije”. Reid Hofman, suosnivač LinkedIn-a, čak je sugerisao da regulacija smanjuje podsticaj za osnivanje kompanija – tvrdnje koje ne stoje u stvarnosti.
Šira slika: Povratak balansa
I Lalka i Šaake ističu da je potrebno promeniti način na koji razmišljamo o tehnologiji. Umesto glorifikovanja stalnih inovacija i poremećaja, oni predlažu stabilnost i fokus na rešavanje postojećih problema.
Umesto da sve probleme gledamo kroz prizmu tehnoloških rešenja, trebalo bi prepoznati da su stabilnost, kvalitativni život i društvena dobrobit jednako važni indikatori napretka. Kada ovakve ideje postanu deo šire javne svesti, možemo reći da je “techlash” zaista postigao svoj cilj.
Izvor: Technologyreview