Hubble teleskop se u martu 2022. godine vratio 12,9 milijardi godina u prošlost, a nakon što je uhvatio svetlost koja je potekla s najudaljenije zvezde za koju je čovečanstvo ikada saznalo. James Webb Space teleskop nastavlja tim putem, a stručnjaci čekaju na red da bi mogli da ga koriste.
Ta najudaljenija zvezda koju je Hubble „ulovio“ je Earendel, što na staroengleskom znači „jutarnja zvezda“ (Eärendil je i sporedni junak iz Gospodara prstenova). Procenjuje se da je 50 puta masivnija od našeg Sunca. Webb teleskop je u avgustu 2023. napravio snimke s još više neverovatnih detalja, i otkrio da Earendel možda ima saputnika.
Zvezda je toliko vrela da je plavičasta, a prema podacima do kojih je Webb došao u njenoj blizini je možda nešto hladnija, crvena zvezda. Nalaze se u udaljenoj galaksiji Sunrise Arc, oko 12,9 milijardi svetlosnih godina daleko, a eksperti predviđaju da kriju mnogo više tajni nego što trenutno može da se zamisli. Ovo je tek jedan od primera šta sve Webb teleskop može.
U maju 2024. Webb teleskop je primetio i do sada najudaljeniju zabeleženu galaksiju. Svetlost je iz nje putovala oko 13 milijardi godina, dok fotoni nisu stigli do teleskopa. U julu je snimljena i najbliža egzoplaneta koja kruži oko svog sunca. I tako dalje…
Space teleskope naučni institut, koji upravlja Webb teleskopom, je dobio 2.377 predloga od naučnih timova koji traže vreme s James Webb teleskopom. U pitanju je 4. ciklus u okviru kojeg su naučni imovi mogli da šalju svoje predloge, a više od 600 naučnika će proučiti prijave i odobriti one koje najviše obećavaju.
Izgleda da ne manjka ideja kada je posmatranje dalekog svemira u pitanju, a neki već maštaju o vremenu kada će neka raketa neki još osetljiviji teleskop moći da otpremi još dalje u kosmos. Do tada nam ostaje da vidimo šta će Webb još otkriti. Do sada je učinio puno.
Tagovi: James Webb, james webb teleskop, kosmos, svemir
