Evropska unija kaže da je obavestila Metu da njen model “pay or consent” za Facebook i Instagram može da krši zakone o zaštiti potrošača. Mreža EU za saradnju u zaštiti potrošača (CPC) kaže da kompanija ima rok do 1. septembra 2024. da predloži izmene svog modela, koji naziva „obmanjujućim” i „zbunjujućim” za korisnike, ili će se suočiti sa potencijalnim kaznama.
Metin model “pay or consent” koji je uveden prošle godine, korisnicima daje izbor: plaćaju čak 12,99 evra mesečno za korišćenje FAcebook i Instagrama bez oglasa ili saglasnosti da se kompaniji dozvoli da prikuplja i koristi lične podatke za prikazivanje personalizovanih oglasa. EU ne voli ono što smatra korišćenjem podataka koji narušava privatnost i već je posebno pogodila Metu naplatom Zakona o digitalnim tržištima zbog svog modela i rekordnih kazni prema GDPR-u za prenos korisničkih podataka u inostranstvo.
CPC regulatori, koji su započeli istragu nakon pritužbi grupa za nadzor potrošača, tvrde da kompanija koristi zbunjujući jezik da objasni kako funkcionišu i plaćene i „besplatne“ verzije Facebooka i Instagrama i da je njeno uvođenje primoralo ljude da naprave izbor bez dovoljno vremena da razmislite kako bi to uticalo na njih. Oni takođe kažu da nazivanje verzijama Facebook i Instagrama bez oglasa „besplatnim“ je pogrešno jer i dalje zahteva od korisnika da pristanu na korišćenje njihovih podataka za ciljane oglase.
Didier Reynders, evropski komesar za pravosuđe, kaže da klijente ne treba „navlačiti“ da misle da neće videti reklame ako plate pretplatu, ili da je besplatna uprkos tome što kompanija profitira od njihovih ličnih podataka. Kompanije moraju unapred da budu transparentne o tome kako koriste korisničke podatke, dodao je on.
„Pretplate kao alternativa oglašavanju su dobro uspostavljen poslovni model u mnogim industrijama“, rekao je portparol Meta Polard za The Verge u e-poruci, „Pretplata bez oglasa prati uputstva najvišeg suda u Evropi i uvereni smo da je u skladu sa evropskom regulativom“.
CPC optužuje Metu da je prekršio svoju Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi i Direktivu o nepoštenim ugovornim uslovima. Kazne za njih mogle bi da budu čak 4 odsto godišnjeg prihoda kompanije za zemlje EU u kojima je optužena.
Izvor: TheVerge
