TEST: Toyota C-HR – Kad Toyota pomeša crnu i zlatnu…

Ovo je druga generacija Toyote C-HR, crossovera srednje veličine koji je započeo svoj život u 2017. godini kao funky SUV naručen od strane šefa Toyote, Akio Toyode, kao neka vrsta eksperimenta da vidi šta kompanija može da uradi. Bilo je to ispitivanje tržišta bez ikakvih očekivanja o tome kako bi se mogao prodavati. Na iznenađenje same kompanije, prodao se u mnogo većem broju nego što je očekivano. Godišnje je bilo globalno isporučeno oko 330.000 ili više C-HR-a, sa kupcima koji su prihvatili spoj razumnih pogonskih sklopova i funky stila.

Mogli biste tako misliti, ali očigledno Toyota nije osećala potrebu da igra na sigurno. Ako ništa, noviji model je čak i više ekstravagantan nego original. Što je dobro, jer to znači da se automobil izdvaja u jako napunjenom delu tržišta. Pozicionira se unutar Toyota opsega iznad modela Aygo X i Yaris Cross. Ali manji je od RAV4, koji je prilično glomazan. U većem delu sveta sada postoji nešto što se zove Corolla Cross, kojem je ista veličina kao C-HR, ali ima kockastiji oblik radi više unutrašnjeg prostora i bolje vidljivosti spolja.

Izgleda drugačije i u dvobojnoj varijanti baš ulazi u oči. C-HR ima sve najnovije trendove kako bi postigao pun pogodak u dizajnerskom smislu. Bolja aerodinamika pomaže u ekonomičnosti pri brzinama na autoputu. Ali ne previše, jer se prednje područje povećalo, a točkovi sada idu do 20 cola.

Toyota C-HR

Toyota kaže da je C-HR dizajniran za ljude koji se ne boje da se istaknu. Za promenu od ostatka game.

Svi C-HR-ovi su sada elektrifikovani, ali samo jedan ima utičnicu. Dostupni su motori od 1.8 i 2.0 litara kao glavni pogonski sistemi, daju ukupne sistemske izlazne snage od 138 i 197 KS.

Unutrašnjost je oplemenjena od onoga što bismo obično očekivali u Toyoti. 50 nijansi sive plastike dobilo je fancy nove teksture i šare, i svakako postoji bolja raznolikost materijala. Deluje više premijum nego pre. Možda najvažnije za modernizaciju automobila, instrumenti i ekrani na dodir su oko dve pune generacije unapređeni u odnosu na stare automobile. Toyota ekrani su ranije bili prilično neprivlačni, ali su sada na nivou, ako ne i bolji od konkurencije. Vozač se oseća kao u svemirskom brodu. Ne baš u Enterprise-u, već nekom manjem. Kvalitet izrade deluje prilično dobro u celini, i postoji lep osećaj čvrstoće u radnji različitih tastera i kontrola raspršenih kroz kabinu. Drago nam je što je Toyota odlučila da uglavnom zadrži fizičke prekidače.

Kosi krov utiče na prostor za glavu za visoke odrasle osobe pozadi, a mali bočni prozori znače da ovo nije savršen prevoz za decu sklona mučninama u automobilu, ili za one koji vole da gledaju kroz prozor. Ko kompenzacija za male prozore na zadnjim sedištima, C-HR nudi kompletno stakleni krov, koji se automatski zatamnjuje koliko je to potrebno, tj. u zavisnosti od jačine sunčeve svetlosti.

GLOSA:

Kada je automobil fino udoban, obično očekujete kompromis u pogledu sposobnosti u krivinama, ali Toyota C-HR se zapravo pokazuje kao sposoban auto za sve. Oštri zavoji mogu prouzrokovati neugodno prevrtanje karoserije na jednu stranu, ali ako vozite glatko, ovo je porodični SUV koji može izmamiti osmeh na vaše lice po vijugavom putu.

Stvarni prostor za noge i prtljažnik nisu loši. Doduše, prostor na zadnjoj klupi se ne vidi odmah. Toyota je primenila nešto drugačiji koncept. Na oko nema mesta, ali kada sednete pozadi, shvatate da ste ušli i da je veličina raspoloživog mesta ok. Nismo ga vozili previše, ali po slobodnoj proceni će biti na dobrom nivou udobnosti do oko 400 kliometara. Onda napravite pauzu. Prednja sedišta su druga priča. Mnogo su udobnija, imaju dosta bočne potpore i odmereno su mekana. Minus bi uputili centralnom grebenu. On malo smeta suvozaču; kao da ga blago napada i da osvaja teritoriju za suvozačeve noge.

Toyota C-HR

Iako je postavljen na standardnu globalnu platformu koja se koristi na mnogim drugim Tojotama, ovaj C-HR je dizajniran, kreiran i štimovan u Evropi. Inženjeri su ciljali na bolje rukovanje za evropske uslove, bez kazne za udobnost vožnje. Stoga ostaje strano zašto je B stub tako blizu A stubu, i zašto je odmor za ruku na vratima odaljen od naslona sedišta. Lakat nema gde da se smesti. Ako je kreiran pre svega za Evropu, gde su im bile informacije o prosečnoj visini vozača? Nekako deluje da smo pogrešno podesiti daljinu sedišta od volana, a samo smo se udobno smestili prema našoj visini. Volan, sedište i menjač su bili na mestu. Jedino su vrata odskakala od idealne pozicije.

Hibridni sistem je odličan, i odmah poništava razgovore o dizelima ili manjim turbo-punjenim benzincima. Čak i ako vam se ne dopada kako C-HR izgleda, morate priznati Tojoti da se držala svoje zamisli.

C-HR je dobar mali porodični automobil, nudi uredno rukovanje i lepo se ponaša u normalnoj vožnji. Deluje prefinjeno, što i jeste, a broj sigurnosnih sistema je visok. Dakle, ako vam se dopada kako izgleda, malo šta drugo može se reći protiv njega.

VOŽNJA

Toyota C-HR

C-HR je sveobuhvatniji od starih Tojotinih modela, a takođe se čini da ima malo više strasti od drugih automobila u opsegu. Udoban je na dugim relacijama zahvaljujući mekanoj vožnji, ali se najviše oseća na svome u gradskoj vožnji gde možete najbolje iskoristiti hibridnu tehnologiju.

C-HR prolazi kroz krivine respektabilno: nije zabavan, kao takav, ali je iznenađujuće spretan za mali krosover. Volan je velik, a automobil se oseća upravljivim. Amortizeri uglavnom neutralizuju udarce i nepravilnosti od strane tzv. ležećih policajaca različitih dužina i visina, kakvih samo kod nas ima. Eh kad bi Putevi Srbije imali jedinstven standard kad su u pitanju „usporivači brzine,“ život bi bio lakši.

C-HR se oseća široko u kretanju, i oslanjaćete se na senzore i kamere za parkiranje jer je zadnja vidljivost veoma ograničena. Kamere su postavljene nisko, pa kada ih gledate više vidite asfalt nego automobile. To je naročito izraženo na 360 pogledu. Sva vozila okolo su izobličena. Može se pretpostaviti šta je ispred/bočno, ali nismo uvek bili 100 odsto sigurni.

Da li se čuje buka pri visokim obrtajima? Da, čuje se, to je jednostavno način na koji CVT funkcioniše – ubrzanje je bolno za uši, ali kad pustite gas, obrtaji se brzo smanjuju. Motor ne radi punom snagom dok zaista ne pritisnete papučicu.

Prednost 2.0-litarskog motora u odnosu na 1.8 je ta što zahteva manje pritiska da bi auto krenuo (8.1 naspram 10.2 sekundi da dostigne 100 km/h iz mirovanja) i tako omogućava opušteniju vožnju.

C-HR je vrlo dopadljiv automobil, verovatno jedini Toyota model u celoj ponudi koji okuplja sve različite niti identiteta kompanije u pristojnom sveukupnom proizvodu. Uprkos tome, postoje neki iritantni delovi. Kao činjenica da morate resetovati sva svoja sigurnosna podešavanja i funkcije za praktičnost svaki put kada startujete auto. Zašto ga ne pamti podešavanja koja volite? Koji režim vožnje ste poslednji koristili, ili činjenicu da volite da vozite sa uključenim Auto Hold-om?

UNUTRAŠNJOST

Unutra, C-HR daje osećaj udobnosti. Stvarni prostor oko vozačkog sedišta je primereno veliki. Prednja sedišta imaju dobru potporu; udoban je i pri dužim putovanjima. Digitalna instrument tabla dobro funkcioniše, sa oštrim grafikama i dovoljno opcija za prilagođavanje kako biste mogli da prikažete informacije koje želite. Doduše, više je okrenuta dobrom nego funkcionalnom dizajnu. Ima (za naš ukus) previše slobodnog prostora (funkcionalne „beline“?), a premalo konkretnog sadržaja. Tasteri na tač ekranu su mali i traže pažnju da bi ih pogodili, i ima mnogo koraka u meniju da bi stigli do željene opcije.

Pozadi postoji korisni prostor za noge, u zavisnosti od visine osobe napred. Nema puno prostora da stopala ugurate ispod sedišta ispred, ali morate imati na umu da je C-HR razumno mali automobil. Ima dovoljno prostora za glavu za zadnje putnike, ali loš pogled napolje: visokim vratima i zadnjim stubom se smanjuje dosta bočnog pogleda, i deca će se posebno osećati uskraćeno.

Bolje je nego kod starog C-HR-a, ali to nije preporuka – to je cena koju plaćate za stil. Opcionalni stakleni krov sa premazom za apsorpciju toplote je Toyotina ponuda da učini kabinu svetlijom, ali taj premaz čini staklo prilično tamnim.

U prtljažniku imate 388 litara prostora u automobilima sa 1.8-litarskim motorom i 364 litara u onima sa 2.0 – manji kod potonjeg zbog nešto veće baterije koja napaja snažniji e-motor. Ako je za utehu, gepek je lak za organizaciju, jer je prilagođen za kockaste kofere.

Toyota C-HR je drugačiji auto, koji pokazuje Toyotinu spremnost da izađe iz svog uobičajenog kalupa. Nama se svideo pravac u kojem je otišao razvoj ovog kompaktnog SUV-a. Jedino, na papiru su dimenzije veće nego što smo unutra zatekli. Vrlo neuobičajeno za japanski kanister od 20 litara, koji ima obrnutu logiku.

Toyota C-HR specifikacije: